Miroč 23.03.2014

Dragi čitaoče,


Pre nego što  te uvedem u priču o našem  putovanju na planinu Miroč, sa grupom predivnih ljudi i vrlo veštih planinara, dozvoli mi da ti otkrijem zbog čega je ova grupa entuzijasta toliko sjajna.. Svojim osećajem za avanturu, osmehom i dobrim  raspoloženjem, je ono čime će vas ovi planinari zauvek osvojiti. 

---

Uz ovu grupu večitih zaljubljenika u prirodu, sigurno ćete se  dobro provesti, osećaćete se sigurno, prevazići ćete neke svoje strahove i predrasude a kući ćete sa sobom poneti mnoštvo lepih trenutaka i uspomena a dobro raspoloženje će i posle toga nastaviti da vas prati. 

Dragi čitaoče, ukoliko ti nedostaju nesvakidašnja iskustva, ukoliko zanemiš pred veličanstvenim prizorima iz prirode, ukoliko veruješ u druženje sa ljudima koji imaju dušu veličine svemira... Udobno se smesti i dozvoli da te povedem na ovo nezaboravno putovanje na planinu Miroč..

Nedeljno jutro 23. marta počelo je sa entuzijazmom. Okupljeni ispred Sportskog Centra Mladenovca, grupa od 32  planinara, u pet ujutru, uputila se na planinu Miroč, sa ciljem da se popne na njen najviši vrh Veliki Štrbac. Čitavim putem, bez trenutka spavanja, kombijem je odzvanjao smeh planinara... Brzo smo iza sebe ostavljali brojne gradove Golubac, Donji Milanovac.. da bismo što pre stigli do naše polazne tačke za uspon. Nakon kraće pauze za odmor u Donjem Milanovcu, nastavili smo dalje..  Prosto nam se svima žurilo da ovaj prelepi sunčani dan provedemo na Miroču, planini koja je sa skoro svih strana okružena Dunavom. Ubrzo smo stigli do početne tačke za uspon i uz malu pomoć rendžera, krenuli smo put Velikog Štrbca, koji  pripada rezervatu prirode u okviru Nacionalnog parka Đerdap. Dragi čitaoče, pre nego što nastavimo put do vrha planine Miroč, dozvoli mi da ti dam i jedan skroman savet.. Obavezno ponesi bilo kakav aparat kojim ćeš moći da uslikaš svaki milimetar ove planine, u suprotnom slike koje ne napraviš sam, delovaće ti nestvarno.. Jer je sama priroda nestvarna.. meni je barem bila, meni i mom na asfalt naviknutom oku... 

Na putu do vrha,  izgledalo je kao da se nikome ne žuri.. Jedinu stvar koju ćete da izgubite na ovom usponu, jeste osećaj za vreme... Za to možete slobodno da krivite prirodu i veličanstvene pejzaže ove planine, svež vazduh, bezbroj onih ljubičica i maslačaka (ne pokušavajte da ih prebrojite J ),bukve, hrasta, jasena, lipe, a možete da krivite i  Dunav koji vas očekuje na svakom obronku, i svaki put vam izmami uzdah...  

Do samog vrha , pardon najvišeg vrha Miroča, ranac koji ste poneli sa sobom će verovatno biti skoro prazan, ali će vam zato srce biti puno, a ono što ćete zateći na samom vrhu, ostaviće vas bukvalno bez reči..  To se, moj dragi čitaoče,  neda rečima opisati... A čini mi se nijedna slika neće moći verno da predstavi utisak koji je Miroč tog dana ostavio na sve nas.. 

Da bi se uverio dragi čitaoče u istinitost mojih reči, ne preostaje ti ništa drugo, no da nam se pridružiš i sam se uveriš... Za planinare to, dragi moj čitaoče, nije samo uspon do vrha.. Zahvaljujući ovim brižnim i veštim planinarima, naučićeš da se suočavaš sa preprekama, da prevazilaziš strahove, da stremiš „visokim” ciljevima, da se smeješ i uživaš u svakom trenutku, da zavoliš  prirodu celim svojim bićem, i najzad ono najvažnije.. prevazići ćeš samoga sebe, a druženje sa ovim planinarima, dragi moj čitaoče,  premašiće sva tvoja očekivanja. Ovi planinari, dragi moj čitaoče, ćete „pokvariti” za čitav život.. Neprestano ćeš razmišljati o sledećim putovanjima i radovaćeš se novim izazovima, a kući ćeš se vraćati punog srca, ispunjenog novim i dragocenim  avanturama..  

Toliko za sada dragi moj čitaoče... Srdačno te pozdravljam u nadi da ćemo se uskoro sresti, na nekoj od mnogobrojnih planinskih staza... Zajedno do samog Vrha! 

                                                                                                                                              Maja

Pogledajte ostale slike