Sokolska planina
Nedelju, 20.10.13, proveli smo na Sokolskoj planini. Pored mene tu je bilo još 14 ranoranilaca: prvo, Ljuba iz PK Železničar – Vranje, pa Bojana, Dragica, Suza, Sneža, Romana, zatim Jovanovići (Dunja, Deki i Rača), Branko, Zucko, Miloš, Robert i Milan.
Krenuli smo u 5 sati ispred Sportskog centra. U Valjevu smo skrenuli ka putu za Loznicu, a nakon nekih 10 km skrenuli smo levo ka Peckoj. Put do Pecke je retko loš put. To najbolje znaju oni što su sedeli u zadnjem delu kombija.
Nedelju, 20.10.13, proveli smo na Sokolskoj planini. Pored mene tu je bilo još 14 ranoranilaca: prvo, Ljuba iz PK Železničar – Vranje, pa Bojana, Dragica, Suza, Sneža, Romana, zatim Jovanovići (Dunja, Deki i Rača), Branko, Zucko, Miloš, Robert i Milan.
Krenuli smo u 5 sati ispred Sportskog centra. U Valjevu smo skrenuli ka putu za Loznicu, a nakon nekih 10 km skrenuli smo levo ka Peckoj. Put do Pecke je retko loš put. To najbolje znaju oni što su sedeli u zadnjem delu kombija.
Kada smo konačno stigli u Pecku, napravili smo kratku pauzu, a zatim nastavili vožnju od još nekih 8km do mesta polaska pešačenja – Proslop. Odatle je krenula uzbrdica i nakon pola sata, kada smo stigli do znaka koji nas je upućivao na Rožanj, put je postao lakši. Ta uzbrdica je bila najteži deo. Posle toga je usledila jesenja šetnja kroz prirodu. Uživali smo u prijatnom suncu, obilju jesenjih boja, odmarali na livadi... Sve to bez žurbe. Imali smo dan pred sobom i koristili to maksimalno. Kada stigosmo na vrh Sokolske planine, Rožanj, visok 973 mnv, napravismo opet pauzu, a zatim krenusmo ka sledećem cilju – Soko gradu. Usput smo svratili i do izvora čija je voda dobra za oči, bar su nam tako monahinje rekle. Soko grad je tvrđava od koje nije ostalo mnogo nakon što je dignuta u vazduh posle sukoba Srba i Turaka 1862. godine. Na vrhu se nalazi pozlaćeni krst koji svojom visinom od 12 metara dominira tim krajem. Krst je podignut 2000. god i odatle se lepo vidi manastir Svetog Nikolaja koji je podigao šabački episkop Lavrentije 1989. godine i posvetio Nikolaju Velimiroviću. Od Soko grada do manastira, pored puta, nalazi se 10 kapelica. Svaka je posvećena jednoj Božijoj zapovesti i svaka je drugačija. Manastir je lepo sređen i nakon obilaska manastira krenuli smo ka Ljuboviji, gde smo napravili predah, a zatim krenuli nezaboravnim putem od Pecke do Valjeva, pa kući.
Preporučujem svima da obiđu ovaj manastir. Uživaće u miru koji pruža i prirodi koja ga okružuje. Ni šetnja do Soko grada neće nikome biti naodmet.
Preporučujem svima da obiđu ovaj manastir. Uživaće u miru koji pruža i prirodi koja ga okružuje. Ni šetnja do Soko grada neće nikome biti naodmet.
RSS Feed
