Željno iščekivan put na Željin bio je u nedelju, 15. juna. Iz Mladenovca krenuli smo u 6:10. Pošto se po jutru dan poznaje, čitav dan je bio manje-više oblačan, ali i ispunjen smehom. Dvadesetoročlanu ekipu činili su Ivana i Milutin iz PK Bukulje, Ivanka, Žaklina, Jovan i Srđan iz PD Bukulja, zatim Marina, Sneža, Suza, Bojana, Romana, Deki, Rača, Nikola, Rista, Branko, Miloš, Bugi, Roki i ja. Preko Vrnjačke banje, išli smo pored Stanišinaca do Mitrovog polja.
Iz mesta Bzenice krenuli smo sa pešačenjem. Nažalost, Ivanka se zbog bolesti vratila do kombija i društvo joj je tog dana pravio Bojan.
Do Vranje stene koja se nalazi na 1097 mnv stigli smo brzo i lako. Nakon toga krenuli smo ka najvišem vrhu Željina. Prvo smo napravili pauzu kod šumske kuće, a zatim nastavili uspon. Od šumske kuće do vrha delilo nas je više od 2 sata hoda. Uspon je uglavnom konstantan sa povremenim pešačenjem šumskim putem koji nije pod uglom. Kada smo izašli na čistinu bilo je lakše, jer vidiš svoj cilj. Na toj čistini vide se dva najviša vrha Željina: sa leve strane je vrh Ploče visok 1784 mnv, a sa desne strane je vrh Željin (poznat i kao Rogavska čuka) visok 1785mnv. Pola sata kasnije i bila sam na vrhu Željina. Čim se izađe na čistinu vetar počinje jako da duva. Zato se na vrhu ne zadržavamo dugo. U stvari ostatak ekipe je čekao duže, jer su mene, poslednju, čekali da se domognem vrha. Nakon standardnog fotografisanja, krenuli smo natrag ka selu Rogavčina. Na jednoj poljani smo se duže zadržali. Markaciju je bilo teže naći, pa da ne bi lutali sačekali smo Dekija i Branka da nađu kuda dalje da se ide. Posle dobrodošlog odmora, krenuli smo dalje sa spuštanjem. Ka Vrnjačkoj banji krenuli smo oko 19:20 i tamo smo napravili pauzu od pola sata. U Mladenovcu smo bili oko 23:40.
Konačan skor za taj dan je: ukupan uspon od 1250m, silazak 1150, najviša tačka 1785m i fenomenalnih dvadeseti tri kilometara.
Pogledajte slike sa ove akcije
Do Vranje stene koja se nalazi na 1097 mnv stigli smo brzo i lako. Nakon toga krenuli smo ka najvišem vrhu Željina. Prvo smo napravili pauzu kod šumske kuće, a zatim nastavili uspon. Od šumske kuće do vrha delilo nas je više od 2 sata hoda. Uspon je uglavnom konstantan sa povremenim pešačenjem šumskim putem koji nije pod uglom. Kada smo izašli na čistinu bilo je lakše, jer vidiš svoj cilj. Na toj čistini vide se dva najviša vrha Željina: sa leve strane je vrh Ploče visok 1784 mnv, a sa desne strane je vrh Željin (poznat i kao Rogavska čuka) visok 1785mnv. Pola sata kasnije i bila sam na vrhu Željina. Čim se izađe na čistinu vetar počinje jako da duva. Zato se na vrhu ne zadržavamo dugo. U stvari ostatak ekipe je čekao duže, jer su mene, poslednju, čekali da se domognem vrha. Nakon standardnog fotografisanja, krenuli smo natrag ka selu Rogavčina. Na jednoj poljani smo se duže zadržali. Markaciju je bilo teže naći, pa da ne bi lutali sačekali smo Dekija i Branka da nađu kuda dalje da se ide. Posle dobrodošlog odmora, krenuli smo dalje sa spuštanjem. Ka Vrnjačkoj banji krenuli smo oko 19:20 i tamo smo napravili pauzu od pola sata. U Mladenovcu smo bili oko 23:40.
Konačan skor za taj dan je: ukupan uspon od 1250m, silazak 1150, najviša tačka 1785m i fenomenalnih dvadeseti tri kilometara.
Pogledajte slike sa ove akcije
RSS Feed
