Na Jelicu smo išli 25. maja ili na Dan mladosti ako je nekom tako lakše da pamti. Krenuli smo u pola sedam: Branko, Deki, Rača, Komša, Sneža, Rade i ja.
Na putu ka Čačku kiša je čas padala čas prestajala. Posle sela Vapa, a na raskrsnici za skretanje ka selu Zablaće stigli smo oko 8 sati. Tu smo čekali autobus iz Čačka koji kreće u 9h da bi se pridružili ostalim učesnicima tradicionalne akcije Susreta planinara na Jelici. 

Grupa mala (ali odabrana) krenula je ovog lepog,majskog jutra put Rudnika. Ekipu su činili Romana, Bojana, Sneža Š, Dragica, Stanka, Suzana, Bugi, Komša, Milisav, Nikola i kompletni Matovići (Jaca,Mata,Joca i Marko). Tri automobila su krenula na vreme, bez kašnjenja, u 8 i 30. Na najvišoj Šumadijskoj planini su nas čekali nasi drugari Rista i Dača. Organizator Bugi je hrabro krenuo, na čelu kolone, prateći markacije. Posle osveženja kod obližnje česme ušli smo u debelu hladovinu šume. 

 I bi iznenađenje. Nedelja 06:00h skoro svi su došli i krenuli smo u iznenađenje. Neki su već "znali" gde se ide. Posle dugog i iscrpljujućeg putovanja stigli smo i do polazne tačke naše akcije. Raspoloženje se popravilo jer nas  je i vreme iznenadilo, umesto očekivane kiše sačekalo nas je sunce. Krenuli smo prema pećini gde smo istražilivali njene tajne i sve bi ih otkrili da smo imali vremena i da nas nisu pojurili ogromni pećinski komarci. Nekoliko stotina metara dalje dočekala nas je prerast Samar.