Na Jelicu smo išli 25. maja ili na Dan mladosti ako je nekom tako lakše da pamti. Krenuli smo u pola sedam: Branko, Deki, Rača, Komša, Sneža, Rade i ja.
Na putu ka Čačku kiša je čas padala čas prestajala. Posle sela Vapa, a na raskrsnici za skretanje ka selu Zablaće stigli smo oko 8 sati. Tu smo čekali autobus iz Čačka koji kreće u 9h da bi se pridružili ostalim učesnicima tradicionalne akcije Susreta planinara na Jelici.
Na putu ka Čačku kiša je čas padala čas prestajala. Posle sela Vapa, a na raskrsnici za skretanje ka selu Zablaće stigli smo oko 8 sati. Tu smo čekali autobus iz Čačka koji kreće u 9h da bi se pridružili ostalim učesnicima tradicionalne akcije Susreta planinara na Jelici.
Tako smo imali više nego dovoljno vremena da se odmorimo i spremimo za današnje planinarenje. Autobus je stigao u u 9 i 10. Stajali smo usput nekih 15-ak minuta da bi platili ručak i nastavili dalje. Pešačenje je počelo u deset sati iz sela Banjica. Prvo smo išli asfaltnim putem sve do skretanja ka vrhu Stjenik. Njih 69-oro je nastavilo putem birajući lakšu stazu. Ostalih 77-oro je skrenulo u šumu i krenulo uzbrdo. Kiša je padala neprestano, ali išli smo kroz šumu i bilo je podnošljivo. Prvi put smo se sklonili od kiše u pećini Sv. Jovana. Tu smo odahnuli na kratko. Nastavili smo dalje vodeći računa kako gazimo, jer je kamen bio klizav. Naravno, uvek spremni Branko je mnogima pomogao razvlačeći konopac prilikom uspona na jednom delu puta ka vrhu. Na Stjeniku (821 mnv) bili smo u podne. Kiša je polako prestajala. Pošto je dotadašnje pešačenje bilo prilično sporo (ovo nećete od mene čuti/pročitati često), morali smo ubrzati ka sledećem vrhu Nebošu (894 mnv). Put do vrha Jelice (Crna stena 929 mnv) nam se prilično odužio. Bar meni. Na putu ka trećem vrhu napravili smo pauzu na jednom proplanku. Tu smo se okrepili dok nisu pristigli svi iz grupe. Vrh Jelice se nalazi u šumi, pa ne pruža neki pogled. Ali vrh je vrh. Sledeća stanica je bio Rajački vis (819 mnv), pa selo Premeća gde se završavalo današnje planinarenje. Međutim, mi smo preskočili taj vis ostavljajući ga za sledeću priliku, a požurili ka Premeći da se ne ohladi pasulj, koji je bio odličan. Sneža je čak imala snage i kolo da odigra i svaka joj čast na tome. Na kraju ručka podeljene su zahvalnice klubovima koji su učestvovali na ovoj akciji. Pored toga, naš predsednik Branko je dobio i nagradu za širenje prijateljstva u planinarskom sportu i time nas učinio još više ponosnim.
Staza je na kraju, kako to obično biva, ispala duža od one najavljene. Tako smo prešli 20 km umesto 17km, ali par km gore dole nije problem. Uspon je bio od 960 m. Krenuli smo u pola osam iz Premeće, a u Mladenovcu gradu smo bili u deset sati.
Pozdrav.
Staza je na kraju, kako to obično biva, ispala duža od one najavljene. Tako smo prešli 20 km umesto 17km, ali par km gore dole nije problem. Uspon je bio od 960 m. Krenuli smo u pola osam iz Premeće, a u Mladenovcu gradu smo bili u deset sati.
Pozdrav.
RSS Feed
