Ovaj izveštaj sa akcije neće biti u fazonu „sunce sija - vetrić čarlija“. Pokušaću da opišem ovu lepu stazu tako da svako ko isprati uputstva može da je obiđe. U 4:30 ispred S. Centra 13 planinara krenulo je na put. Ok, deset, usput smo pokupili Nikolu L., Snežu M. i Jelenu J. Pošto smo rano krenuli u prevozu se uglavnom spavalo pa je jedina pauza od pola sata napravljena u Ivanjici. Ispred doma „Golijska Reka“ stigli smo oko 9:45 h a na stazu krenuli oko 10 h. Staza:
Dom Golijska reka - bezimeni vrh - Pašina česma-raskrsnica sa čekom -Jankov kamen - skijaška staza-dom - je kružna i laka, dužine 15km i ukupnog uspona 500m. Dom nije u funkciji, a u blizini ne postoji nikakva prodavnica ili ugostiteljski objekat pa sve što vam je potrebno od hrane i pića morate poneti sa sobom. Markacija postoji u većem delu staze i počinje iza doma, na kolskom putu, pa ubrzo skreće i planinskom stazicom prati potok kroz lepu četinarsku šumu. Posle 500m. staza napušta potok i skreće jugo-istočno, ka Bezimenom vrhu (1.693m.). Na nekim delovima staze bilo je i zaostalog snega (do 20cm.) koji se polako topio. Markirana staza odatle ide pravo prema jugu. Šumoviti proplanci sa blagim, konstantnim usponom će nas pratiti sve do vrha Pašina česma (1.752m.) gde napuštamo šumarke i golom padinom se spuštamo do raskrsnice puta za Bojevo brdo na kojoj je dominantna velika lovačka čeka. Na toj lepoj padini ispod velikog usamljenog bora smo napravili polučasovnu pauzu za ručak. U delu staze od Pašine česme do raskrsnice nema markacije ali se pravac ne može promašiti jer je taj deo planine poprilično ogoljen i sve vreme se vidi put ka vrhu kao i antena mobilne telefonije na Jankovom kamenu. Na samoj raskrsnici se ponovo pojavljuje markacija koja nas vodi pravo do Jankovog kamena, najvišeg vrha Golije. Taj deo staze dugačak je oko 2,5km sa usponom od 300 m. Staza ide kolskim putem (u jednom delu i trasom budućeg magistralnog puta!) pa skreće ulevo i obodom šume vodi do vrha. Na Jankov kamen (1833m.) je bez problema izašla cela grupa od 13 planinara. Tu smo se sreli sa Valjevačkim planinarima, odmorili, slikali, počastili slatkišima, pa se skijaškom stazom spustili nazad do doma Golijska reka. Ni taj deo nije markiran jer je nepotrebno. Dovoljno je pratiti žičaru od početka do kraja staze. Na skijaškoj stazi ostalo je dosta (pršićastog) snega što je posebno obradovalo najmlađe planinare Marka M. i Janošević J. koji su se sjurili niz padinu do doma gde nas je čekao prevoz. U povratku smo ponovo svratili u Ivanjicu na zasluženo osveženje, pa nazad za Mladenovac. Moram dodati da je vreme bilo savršeno, sunčan, topao prolećni dan.
RSS Feed
