Rudnik - manastirska tura
Naš lutajući reporter, Jeja, ove nedelje odmara svoje prstiće, pa ću pisanje izveštaja preuzeti ja.
Skup planinara je zakazan za 7.15h ispred Sportskog centra, a pošto niko nije kasnio- krenuli smo u predvidjeno vreme. Grupu je činilo 18 članova PK Greben- Jeja, Čolić, Andrijana, Dejan, Branko, Komša, Stefan, Nikola, Vesna, Slaviša, Sonja, Suzana,
Naš lutajući reporter, Jeja, ove nedelje odmara svoje prstiće, pa ću pisanje izveštaja preuzeti ja.
Skup planinara je zakazan za 7.15h ispred Sportskog centra, a pošto niko nije kasnio- krenuli smo u predvidjeno vreme. Grupu je činilo 18 članova PK Greben- Jeja, Čolić, Andrijana, Dejan, Branko, Komša, Stefan, Nikola, Vesna, Slaviša, Sonja, Suzana,
Rača, Rade, Irena, Bojana, Sneža Š. i Milan, a pridružila su nam se i dva gosta- Marija i Bilja. Dobro raspoloženi, krenuli smo put Donje Šatornje gde smo pokupili kolege planinare- Milenu i Dalibora iz PK Babin zub- Knjaževac, tako nas je ukupno bilo dvadeset i dvoje.
U 8.20h smo stigli u manastir Nikolje, gde smo imali malu pauzu za pripreme i razgledanje manastira. Rudničko Nikolje se nalazi kod Donje Šatornje, 12 km od Topole, i podignuto je 1425. godine. Ktitor ovog manastira je bio vlastelin Nikola Dorjenović, verni sluga despota Stefana Lazarevića. Manastir je bio oštećen posle prvog naleta Osmanlija, sredinom XV veka, obnovljen je početkom XVII veka, a tokom XVIII i XIX veka je važan kulturni i politički centar u ovom delu Srbije. Monaški život u njemu je opusteo u drugoj polovini XIX veka, kada je korišćen kao parohijska crkva, sve do 1990. godine, kada je oko crkve ponovo formirano monaško sestrinstvo. Danas se Rudničko Nikolje nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja.
U 8.40h smo krenuli na uspon stazom koja je bila pokrivena lišćem i grančicama, preskočili potočić i na kraju uspona zastali da pogledamo divan vidik na Venčac i Bukulju. Posle sat i po hoda stigli smo do lovačkog doma Blaznava. Na šestom kilometru su novi članovi malo posustali, tako da je Nikola preuzeo Biljin ranac na svoja ledja, čime se pokazao kao veliki kavaljer. Ovim putem ga pohvaljujem! Oko 11.30h smo stigli na vrh Tavan- 1007 m, gde je usledio odmor, ručak i slikanje. Okrepljeni, posle 30 minuta odmora, nastavili smo put i u 12.45h stigli smo u manastir Blagoveštenje.
Manastir Blagoveštenje se nalazi na severoistočnim obroncima Rudnika, pored Blagoveštenske reke, 8 km od Stragara. Potiče iz Srednjeg veka, što potvrdjuju otkrivene freske s kraja XIV veka. U XVIII veku je bio značajno duhovno i kulturno sedište ovog kraja (postojala je škola i prepisivačka radionica). Turci su 6. aprila 1789. godine spalili manastir Voljavču, a u tom naletu je stradalo i Blagoveštenje. Obnovljen je 1795. godine. U teškim vremenima, izmedju dva ustanka, u manastiru je 21. aprila 1814. godine održan sabor srpskih glavara, medju kojima je bio i knez Miloš Obrenović. Današnji izgled je dobio sredinom XIX veka. Drugi svetski rat je doneo nevolje. Nemci su 1942. spalili manastirske konake. Obnova je završena 1957. godine, a 1960. je sagradjen novi konak. Nad njim je 1982. godine podignut sprat i uradjena kapela. Jedna od najvećih znamenitosti Blagoveštenja je ikonostas- duborezni krst sa Hristovim raspećem, pozlaćena rezbarija.
Posle 30 minuta odmora pored izvora Svetinja i planinskog potoka nastavili smo svoj put. Staza je bila duga i strma (bar nam se tako činilo), a onda smo naišli na deo sa prelepim pogledima i vidicima. Stazom koja je bila malo kamenita stižemo do zaseoka Miloševići, gde nam je jedna baka pokazala dalji put. Rešili smo da isprobamo dve varijante spuštanja, gde je jedna grupa nastavila spust kroz šumu, a druga, koju su činili Komša, Stefan, Marija, Slaviša, Čolić i Milan, kamenitom stazom. Oko 16h smo se svi skupili oko stare vodenice. Radoznali planinari (Branko, Dejan, Sneža Š., Komša, Rača, Dalibor, Nikola i Rade) su otišli do ostataka starog grada Srebrnica.
Srebrnica je stara tvrdjava na istočnim obroncima Rudnika. U vreme posle Kosovskog boja bila je sedište vojvode Nikola Zojića. U njoj je 1426. godine despot Stefan Lazarević za svog naslednika odredio sestrića Djurdja. Sagradjena je od lomljenog škriljca, u obliku nepravilne potkovice i potiče iz XIV veka. U narodu je poznata i pod nazivom Kulina. Nalazi se na desnoj obali rečice Srebrenice, pritoci Jasenice, u ataru sela Stragari. Tako se završio naš planinarski dan, koji je obeležen lepim vremenom, jesenjim bojama prirode i dobrim raspoloženjem. Već je počeo da pada mrak. Svratili smo u mali restoran u Stragarima da saberemo utiske. Posle osveženja put smo nastavili umorni, ali zadovoljni. Snežu smo sačuvali od povreda, drugare Milenu i Dalibora smo ostavili u Donjoj Šatornji, Nikolu i Vesnu na Banji, a na polazno odredište- Sportski centar stigli smo oko 19h.
P.S. Ovom prilikom želim da pohvalim i Čolića, jer se i on istakao svojim kavaljerskim manirima, ustupivši mesto u autobusu drugarici Mileni.
Suzana Filipović
Ukupna dužina staze: 15km
Visinski uspon: 950m
Ocena težine akcije: 4/10
Pozivamo sve ljude dobre volje koji vole šetnju i prirodu, da se priključe našim akcijama!
U 8.20h smo stigli u manastir Nikolje, gde smo imali malu pauzu za pripreme i razgledanje manastira. Rudničko Nikolje se nalazi kod Donje Šatornje, 12 km od Topole, i podignuto je 1425. godine. Ktitor ovog manastira je bio vlastelin Nikola Dorjenović, verni sluga despota Stefana Lazarevića. Manastir je bio oštećen posle prvog naleta Osmanlija, sredinom XV veka, obnovljen je početkom XVII veka, a tokom XVIII i XIX veka je važan kulturni i politički centar u ovom delu Srbije. Monaški život u njemu je opusteo u drugoj polovini XIX veka, kada je korišćen kao parohijska crkva, sve do 1990. godine, kada je oko crkve ponovo formirano monaško sestrinstvo. Danas se Rudničko Nikolje nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja.
U 8.40h smo krenuli na uspon stazom koja je bila pokrivena lišćem i grančicama, preskočili potočić i na kraju uspona zastali da pogledamo divan vidik na Venčac i Bukulju. Posle sat i po hoda stigli smo do lovačkog doma Blaznava. Na šestom kilometru su novi članovi malo posustali, tako da je Nikola preuzeo Biljin ranac na svoja ledja, čime se pokazao kao veliki kavaljer. Ovim putem ga pohvaljujem! Oko 11.30h smo stigli na vrh Tavan- 1007 m, gde je usledio odmor, ručak i slikanje. Okrepljeni, posle 30 minuta odmora, nastavili smo put i u 12.45h stigli smo u manastir Blagoveštenje.
Manastir Blagoveštenje se nalazi na severoistočnim obroncima Rudnika, pored Blagoveštenske reke, 8 km od Stragara. Potiče iz Srednjeg veka, što potvrdjuju otkrivene freske s kraja XIV veka. U XVIII veku je bio značajno duhovno i kulturno sedište ovog kraja (postojala je škola i prepisivačka radionica). Turci su 6. aprila 1789. godine spalili manastir Voljavču, a u tom naletu je stradalo i Blagoveštenje. Obnovljen je 1795. godine. U teškim vremenima, izmedju dva ustanka, u manastiru je 21. aprila 1814. godine održan sabor srpskih glavara, medju kojima je bio i knez Miloš Obrenović. Današnji izgled je dobio sredinom XIX veka. Drugi svetski rat je doneo nevolje. Nemci su 1942. spalili manastirske konake. Obnova je završena 1957. godine, a 1960. je sagradjen novi konak. Nad njim je 1982. godine podignut sprat i uradjena kapela. Jedna od najvećih znamenitosti Blagoveštenja je ikonostas- duborezni krst sa Hristovim raspećem, pozlaćena rezbarija.
Posle 30 minuta odmora pored izvora Svetinja i planinskog potoka nastavili smo svoj put. Staza je bila duga i strma (bar nam se tako činilo), a onda smo naišli na deo sa prelepim pogledima i vidicima. Stazom koja je bila malo kamenita stižemo do zaseoka Miloševići, gde nam je jedna baka pokazala dalji put. Rešili smo da isprobamo dve varijante spuštanja, gde je jedna grupa nastavila spust kroz šumu, a druga, koju su činili Komša, Stefan, Marija, Slaviša, Čolić i Milan, kamenitom stazom. Oko 16h smo se svi skupili oko stare vodenice. Radoznali planinari (Branko, Dejan, Sneža Š., Komša, Rača, Dalibor, Nikola i Rade) su otišli do ostataka starog grada Srebrnica.
Srebrnica je stara tvrdjava na istočnim obroncima Rudnika. U vreme posle Kosovskog boja bila je sedište vojvode Nikola Zojića. U njoj je 1426. godine despot Stefan Lazarević za svog naslednika odredio sestrića Djurdja. Sagradjena je od lomljenog škriljca, u obliku nepravilne potkovice i potiče iz XIV veka. U narodu je poznata i pod nazivom Kulina. Nalazi se na desnoj obali rečice Srebrenice, pritoci Jasenice, u ataru sela Stragari. Tako se završio naš planinarski dan, koji je obeležen lepim vremenom, jesenjim bojama prirode i dobrim raspoloženjem. Već je počeo da pada mrak. Svratili smo u mali restoran u Stragarima da saberemo utiske. Posle osveženja put smo nastavili umorni, ali zadovoljni. Snežu smo sačuvali od povreda, drugare Milenu i Dalibora smo ostavili u Donjoj Šatornji, Nikolu i Vesnu na Banji, a na polazno odredište- Sportski centar stigli smo oko 19h.
P.S. Ovom prilikom želim da pohvalim i Čolića, jer se i on istakao svojim kavaljerskim manirima, ustupivši mesto u autobusu drugarici Mileni.
Suzana Filipović
Ukupna dužina staze: 15km
Visinski uspon: 950m
Ocena težine akcije: 4/10
Pozivamo sve ljude dobre volje koji vole šetnju i prirodu, da se priključe našim akcijama!
RSS Feed
