Izveštaj sa Sumorovca
Dragi moji čitaoci,
Slobodno odahnite. Svi koji kretoše na Sumorovac vratili su se. S obzirom na to da sam ja bila organizator to je i te kakav uspeh. ;-)
Nedelja je bila kakvu sam priželjkivala, bela. Sa zakašnjenjem od nekih 10 minuta krenusmo oko 7 i 10.
Dragi moji čitaoci,
Slobodno odahnite. Svi koji kretoše na Sumorovac vratili su se. S obzirom na to da sam ja bila organizator to je i te kakav uspeh. ;-)
Nedelja je bila kakvu sam priželjkivala, bela. Sa zakašnjenjem od nekih 10 minuta krenusmo oko 7 i 10.
Bilo nas je dvadesetoro: Suza, Sneža, Dunja, Mira, Andrijana, Branko, Nikola, Deki, Jasmina, Predrag, Rade, Voja, Milisav, Robert, Ana, Rista, Slaviša, ja. Naročito mi je drago što smo imali i kolege planinare iz PK Jasenica, Jelenu i Milutina (Anu i Ristu računam kao naše). Nadam se da su uživali sa nama. Zbog snega krenuli smo autoputem, jer nismo znali kako je očišćen put kroz Žabare. Posle Petrovca sreli smo se sa planinarima iz PK Gornjaka, Srđanom, Saletom i Dejanom, koji će nam tog dana biti domaćini i vodiči. Na njihov savet nismo krenuli iz sela Bistrica kao što smo planirali, već od doma izviđača Mlava u selu Ždrelo. Tu smo se spremili za uspon i krenuli oko 10 časova. Uspon nas je čekao od 760 metara. Početak staze je bio prava šetnja. Tanak snežni prekrivač, drveće obloženo snegom, magla u daljini, trake sunca koje se probijaju kroz maglu na susednim planinama, potok koji remeti zimsku tišinu; sve to me navodi na misao da bih kakvu knjigu mogla napisati. J
Krivo mi je što ni sa malog ni sa velikog vidikovca nismo mogli videti mnogo zbog magle, ali biće prilike za to. Vrh Sumorovca je na 912 m.n.v. i šumovit je. Ubrzo nakon našeg dolaska na vrh, sa suprotne stane pristigli su Rajko, Zoran i Cvele iz PK Vukan, Požarevac. Zahvaljujući njima imali smo priliku da naš uspon upišemo i pečatiramo u drage nam planinarske knjižice. Posle odmora za jelo i slikanje krenuli smo istim putem da se spuštamo. Neki su pohitali željni kupanja u banji Ždrelo. Deo je uživao na vidikovcu u ispijanju sveže pripremljenog čaja. Za taj doživljaj mogu zahvaliti Srđanu. Nažalost, fotoaparat nije hteo raditi na hladnoći, pa nisam uslikala Miru sa originalnom čašom za čaj. Kod doma izviđača smo svi stigli oko 16 časova. Nakon što smo se presvukli i još malo ispričali sa našim domaćinim (koji su, mada sigurno i sami znaju, samo da poželiš), krenuli smo ka banji Ždrelo. Ako ikada budete tamo išli, a ima vas više od 10, obavezno se najavite zbog grupnih karata. Nas 11-oro nije propustilo priliku da se banja u banji Ždrelo. Voda je u zatvorenom bazenu pretopla, dok je u otvorenom prijatnije, samo da nije tolika gužva. Ali sve to nije pokvarilo užitak. Topla voda je tako opuštajuće delovala da smo i zaboravili da smo prepešačili nekih 16 kilometara pre toga. Ka Mladenovcu krenuli smo oko pola sedam. Ovaj put smo išli preko Žabara, jer se sneg u toku dana istopio. U Mladenovcu smo bili u pola devet.
I tako se završi još jedno planinarenje. Deki, hvala na pomoći oko organizacije. Na Zlatiboru biću bolja, časna pionirska.
Krivo mi je što ni sa malog ni sa velikog vidikovca nismo mogli videti mnogo zbog magle, ali biće prilike za to. Vrh Sumorovca je na 912 m.n.v. i šumovit je. Ubrzo nakon našeg dolaska na vrh, sa suprotne stane pristigli su Rajko, Zoran i Cvele iz PK Vukan, Požarevac. Zahvaljujući njima imali smo priliku da naš uspon upišemo i pečatiramo u drage nam planinarske knjižice. Posle odmora za jelo i slikanje krenuli smo istim putem da se spuštamo. Neki su pohitali željni kupanja u banji Ždrelo. Deo je uživao na vidikovcu u ispijanju sveže pripremljenog čaja. Za taj doživljaj mogu zahvaliti Srđanu. Nažalost, fotoaparat nije hteo raditi na hladnoći, pa nisam uslikala Miru sa originalnom čašom za čaj. Kod doma izviđača smo svi stigli oko 16 časova. Nakon što smo se presvukli i još malo ispričali sa našim domaćinim (koji su, mada sigurno i sami znaju, samo da poželiš), krenuli smo ka banji Ždrelo. Ako ikada budete tamo išli, a ima vas više od 10, obavezno se najavite zbog grupnih karata. Nas 11-oro nije propustilo priliku da se banja u banji Ždrelo. Voda je u zatvorenom bazenu pretopla, dok je u otvorenom prijatnije, samo da nije tolika gužva. Ali sve to nije pokvarilo užitak. Topla voda je tako opuštajuće delovala da smo i zaboravili da smo prepešačili nekih 16 kilometara pre toga. Ka Mladenovcu krenuli smo oko pola sedam. Ovaj put smo išli preko Žabara, jer se sneg u toku dana istopio. U Mladenovcu smo bili u pola devet.
I tako se završi još jedno planinarenje. Deki, hvala na pomoći oko organizacije. Na Zlatiboru biću bolja, časna pionirska.
RSS Feed
